Братства племена Грађани

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Бабић

Преглед братстава Грађана прављен је према раду Андрије Јовићевића „Ријечка нахија у Црној Гори“ (1911) и показује стање с почетка 20. столећа.

Грађани су најјужније племе Ријечке нахије. Северном страном граничи се са Љуботињом, а са свих осталих страна окружено је Црмницом, и то племенима Подгор, Брчели и Дупило. У давнијој прошлости, Грађани су сматрани делом Љуботиња. Под називом Грађани, племе се помиње тек од 16. столећа. Ранији назив био је Шишојевићи (односно, Шишовићи[1]). У повељи Ђурђа Црнојевића о границама у Црној Гори, из 1494. године, описано подручје Шишојевића подудара се са каснијим племенским подручјем Грађана (при чему се Грађани уопште не спомињу), па се може закључити да је реч о истом племену. Данас су Шишојевићи пусто селиште у Грађанима.

Зашто се ово племе назива Грађанима није разјашњено. Нема доказа да је ту некада био неки град, па је логично закључити да назив долази по становништву које се ту доселило из неког града (нпр. Ријечког), за шта, међутим, такође нема историјских доказа.

Подручје Грађана је природно заштићено и повољно за живот, те је било насељено у великој давнини. Поуздано се зна да је насеље ту постојало још у 12. столећу.

У Грађанима у модерно доба постоје три села: Грађани, Гађи и Радомир. Грађани су се у горњем току речице Ораховштице. У оквиру насеља су остаци некадашњег великог села Шишо(је)вића. Гађи су на североисточном ободу племенске територије, у мањој ували између брда Зелења, Лаштика, Ројишта, Драгорада и Наљешковца. Иако се не помињу у средњевековним документима, вероватно су и Гађи старо насеље. Радомир се налази између Грађана, Гађа и Дупила.

У турском дефтеру за Црну Гору из 1521. године, пописано је село Шишовићи, са засеоцима Грађани и Шишовићи. Но, већ две године касније, у наредном турском пописном документу, наводи се село Грађани, „другим именом Шишовићи“, и у оквиру истог и заселак Шишовићи. Дакле, од 1523. године почиње да преовладава племенски назив Грађани.

[caption id="attachment_59738" align="aligncenter" width="500"] Шишовићи[/caption]

После Другог светског рата у грађанским селима живело је око 370 становника, док данас укупно, према попису у Црној Гори из 2003. године, живи 23 становника (и то у самим Грађанима, док су Гађи и Радомир сасвим запустели током 1990-их).

Братства у Грађанима:

Ни за једно братство у Грађанима се не може сасвим поуздано рећи да је стариначко, док, с друге стране, старинцима треба сматрати она братства која су засновала насеље, иако знају одакле и у које време су се доселили. Зато ћу овде братства навести по хронологији насељења.

Од изумрлих и исељених родова, за које се каже да су најстарији у Грађанима, памте се: Бискупићи, Боснићи, Бошковићи и њихов огранак Колари (иселили се у Мркојевиће, где су исламизирани), Ђурићи, Лончари, Спановићи (у Црмницу - Сотониће, где њихових потомака има и данас[2]), Трхаљи (у Боку)

Ивановићи (Ђурђев-дан) у Грађанима. За њих нема посебних података о досељењу, и сматрају се старинцима.

[caption id="attachment_59735" align="aligncenter" width="500"] Грађани[/caption]

Шишо(је)вићи и Липовци потичу од претка из Старе Србије (Призрен) који је побегао због неког убиства у Зету, још у 12. столећу. Његов син, именом Љеш, преселио се у Грађане. Љеш је имао четири сина: један је постао епископ зетски, Иларион, постављен за епископа од Светог Саве око 1220. године у Врањини[3]. Од следеће двојице синова су Шишовићи, а од четвртог Липовци. Ови последњи су носили презиме Љешевић у време Црнојевића и касније у 16. столећу, да би се касније разродили и били названи заједничким братственим именом Липовци (вероватно по неком топониму).

Шишовића данас више нема у Грађанима. 1614. године, према извештају Марјана Болице о Скадарском санџаку, у Шишовићима је било 60 кућа. Нису у питању само Шишовићи, већ и остала грађанска братства, но свакако да су Шишовићи били већина, самим тим што је и племе називано по њима. Током 17. столећа, много су се исељавали, да би последњих 10 кућа предигло у Зету крајем 17. столећа због убиства једног Липовца, када им је претила освета сродничког братства. Шишовића и данас има у Зети (Понари и Бистрица)[4].

„Липовци“ (Ивањ-дан) су највеће братство у Грађанима и истоименом насељу. Деле се на родове: Кнежевићи, Поповићи, Петровићи, Вуковићи и Милановићи. Кнежевићи су презиме понели по кнезу Илији Љешевићу с краја 15. столећа, који се помиње у једном документу Ђурђа Црнојевића из 1494. године, као и у дефтеру из 1521. године[5].

Од Липоваца је био чувени генерал Јован Поповић - Липовац[6].

Кричије (Ђурђев-дан) у Гађима су се, према предању, доселили у 13. или 14. столећу из Комана. Није познато, али је могуће, да имају везе са потарским Кричима. У једном которском документу из 1323. године помиње се извесни Лоре Кричко, могуће из Грађана.

Од Кричија су Радановићи у Врањини.

Михаљевићи (Ђурђев-дан) у Грађанима су се доселили вероватно у 14. столећу из Гацка.

Црнојевићи или Црновићи (Ивањ-дан) у Грађанима су, према свом предању, потомци једне бочне гране Црнојевића. Јовићевић, међутим, сматра да је ово предање измишљено и да је ово братство стариначко, а да им је право презиме Црновић.

Сами, пак, Црнојевићи за себе кажу да потичу од бочних сродника Ивана Црнојевића (од Ђурђа, Ивановог брата а другог Стефаничиног сина, или од Иванових стричева Ћурашина или Којчина). Повлачећи се пред турским освајањем, Иван Црнојевић је преселио престоницу са Жабљака на Ријеку Црнојевића (1475. године), а затим на Цетиње (1485. године). Део Црнојевића је остао да живи на Ријеци, на породичном земљишном поседу. Половином 17. столећа, вероватно под притиском потурчењака (у братственом предању се каже - због крвне освете), преостали Црнојевићи селе се у Грађане. „...за цијело вријеме постојања породице Црнојевића у селу Грађане нико никада није сумњао да та породица припада потомцима славне династије, а и они сами су се тако осјећали, то слиједи да ова породица припада неком огранку ове чувене црногорске породице“.

Као један од аргумената у прилог сродству с владарском лозом Црнојевића, грађански Црнојевићи истичу и сличност имена у оба родослова, где се нарочито често јављају имена Радич (односно Раич), и Ђурашин - Ђурађ (Ђуро).

https://sites.google.com/site/crnojevicrodoslov

Барјамовићи (Ивањ-дан) у Грађанима и Војводићи (Ивањ-дан) на Радомиру су старином са Косова (Митровица), одакле им је дошао предак у другој половини 15. или почетком 16. столећа. Предак је био војвода, отуд презиме. Наводно му је име било Јањо[7]. Он се настанио у Грађанима, а његово потомство је прозвано Барјамовићи. Они који су остали у Грађанима се и данас тако зову, док се део братства иселио на Радомир, па су прозвани Радомирци, а негде у другој половини 19. столећа узму Војводић као званично презиме.

Њихов огранак су Савићевићи (Ђурђев-дан) у Косијерима.

[caption id="attachment_59736" align="aligncenter" width="500"] Радомир[/caption]

Ђукановићи, Укашевићи, Ђурашевићи и Баше (Ђурђев-дан) у Гађима су потомство два брата добегла, незнано када, због крви из Комана. Најпре су се населили у Црмници (Глухи До), а касније пређу у Гађе. Потичу од команских староседелаца од којих је данашње братство Радеч у Команима и код Спужа.

[caption id="attachment_59734" align="aligncenter" width="500"] Гађи[/caption]

Бајковићи (Свети Стефан) у Грађанима су потомство тројице браће Бајковића-Перовића из Цуца, добеглих због убиства негде крајем 17. или почетком 18. столећа. Од грађанских Бајковића су Бајковићи и Бани у Грбљу (Главати)[8].

С обзиром да су цуцки Бајковићи огранак Орловића, можемо закључити да и грађански и грбаљски Бајковићи, као и Бани, припадају хаплогрупи Е1b1b-V13.

_____________________________________________________________

ИЗВОРИ:

Ријечка нахија у Црној Гори - Андрија Јовићевић

Стара Црна Гора - Јован Ердељановић

Два дефтера Црне Горе из времена Скендер-бега Црнојевића - Бранислав Ђурђев и Ламија Хаџиосмановић

Помени црногорских племена у которским споменицима (14-16. вијек) - Ристо Ковијанић

Фотографије села у Грађанима са:

http://www.tripmondo.com/montenegro/montenegro-general/radomir/picture-gallery-of-radomir/

_____________________________________________________________

[1] Шишо(ј)евићи је старији назив који се користи до краја средњег века, већ у 16. столећу преовладава облик Шишовићи.

[2] Они се данас зову Бајковићи (славе Аранђелов-дан). Према Јовану Вукмановићу („Црмница“), они су досељени из Ријечке нахије у 18. столећу. За њих остали у Сотонићима кажу да потичу од пиперских Шпања. Упечатљива је веза презимена Спановић и Шпањи. Оно што може да збуни је презиме Бајковић, које може да укаже на везу са цуцким Бајковићима, којих има досељених у Грађане.

[3] Епископ Иларион се помиње се у оснивачкој повељи Манастира Орахово у Црмници, 1233. године.

[4] У књизи „Зета и Љешкопоље“ (1926) Андрија Јовићевић наводи да су Шишовићи у Понарима и њихов огранак у Бистрици пореклом из Љуботиња од братства Шишовића, те да се, због племенских сукоба Љуботињана и Грађана, десетак кућа Шишовића иселило у Зету, негде у 18. столећу. У књизи “Ријечка нахија” наводи другачију верзију.

[5] Међутим, већ у следећем дефтеру, само две године касније, он се не помиње.

[6] Јован Ђорђев Поповић - Липовац (1856-1919) био је бригадир црногорске војске, ађутант краља Николе, генерал руске војске, песник, путописац и преводилац. Истакао се у Руско-јапанском рату, о чему су писали светски листови. Био је и полиглота: поред србског језика говорио је и руски, француски, енглески и италијански. Одликован је са 33 ордена.

[7] Јовићевић сматра да је предање о тобожњем војводи Јању из Митровице, заправо спој братсвеног предања и народне епике, јер у епским песмама постоји војвода Јањо, из Митровице, али оне сремске.

[8] Оно што је спорно је неподударност времена досељења Бајковића у Грађане и прелазак неког од њих у Грбаљ. Наиме, према ономе што је Саво Накићеновић записао као предање у Грбљу, преци Бајковића и Бана дошли су у Грбаљ у 16. столећу, што је немогуће, ако узмемо у обзир предање грађанских Бајковића о доласку из Цуца у Грађане негде крајем 17. или почетком 18. столећа. Имајући у виду родослов и развој братства Бајковића у Цуцама, вероватнија је каснија верзија.

The post Братства племена Грађани appeared first on Порекло.